Yahti.com ^2.0 All-inclusive aranžman za savremeni um

Afrodita, kavijar, čvarci

O kavijaru, shvatila sam, znam onoliko koliko i o Krajišniku, Kršljaninu i skrivenim Koštuničinim vrlinama i talentima. Ništa. Samo što me kavijar, ipak, malo više interesuje.

Izabela Aljende u knjizi 'Afrodita' koju upravo čitam uspeva da nađe afrodizijake (i prehrambenu mitologiju) tamo gde ih većina ljudi ne bi ni u nevolji tražila: Maline, jagode, orasi, bademi, većina morskih stvorenja, jaja, med, avokado, vino i sve tako do nekih 350 strana, sve sa opisima, pričama, ličnim iskustvima i sl.

Kavijar je, naravno, uključen u ovaj popis (mada mi se čini da osim brokolija i možda mleka I. A. sve uključuje, u raznim oblicima).

Evo šta kaže Afrodita:

"Kavijar je jedan od najskupljih afrodizijaka na svetu, skoro koliko i lastavičja gnezda, čuvena u Kini. Dobija se od ženke (logično) štirjuna, ne centuriona, kako sam mislila u mladosti. Ta riba hladnih mora, jedna od najstarijih životinja na planeti, obično je dugačka i do četiri metra. Cena kavijara varira u zavisnosti od njegovog kvaliteta, koji se opet meri njegovom retkošću, u skladu sa prirodnim zakonom da nešto utoliko više želimo ukoliko ga teže dobijamo. Najveća jajašca, zvana beluga, najskuplja su i dolaze od najvećih ženki.

Najkvalitetnija beluga je praktično nepoznata izvan granica Rusije, a svu je potamani politička elita i balet Boljšoj."

Nepoznate reči i koncepti: Neko stvarno jede lastavičja gnezda? To je neka metafora?
Šta je štirjun? Šta je centurion?

U svakom slučaju, pre kavijara biće na žurci sutra duvan čvarci, koji su još poznati i kao srpski kavijar od svinje, kako to već Todor ume da sroči ili(ti) opeva.

*    *    *

Ko je Afrodita?

"Nije posao prefinjene boginje Afrodite da se meša u krvave bitke. U srcima bogova i smrtnika ona budi ljubav. Zahvaljujući tome ona vlada celim svetom. Niko ne može da izbegne njenu vlast, pa čak ni bogovi. Samo ratnica Atena, hestija i Artemida nisu potčinjene njenoj moći. Visoka, stasita, nežnog lica, s blago talasastom zlatnom kosom, koja kao venac obavija njenu prelepu glavu - Afrodita je ovaploćenje božanske lepote i mladosti koja ne vene. Kad hoda u sjaju svoje lepote, u mirisavim haljinama, sunce jače svetli, a cveće bujnije cveta. kada ide kroz gustu šumu zveri joj jure u susret, a jata ptica lete prema njoj. lavovi, panteri, risovi i medvedi krotko joj se umiljavaju. Mirno ide Afrodita među divljim zverima, ponosna na svoju blistavu lepotu. Njene su pratilje ore i harite, boginje lepote i ljupkosti. One oblače boginju u raskošne haljine, češljaju joj zlatnu kosu, ukrašavaju joj glavu sjajnom dijademom.
Uranova kći Afrodita rođena je iz snežnobele pene morskih talasa kraj ostrva Kifere. Laki, umilni povetarac doneo ju je na ostrvo Kipar. Tamo su mlade ore okružile boginju ljubavi, koja je izašla iz morskih talasa. Obukle su je u haljine protkane zlatom i ukrasile je vencem mirisavog cveća.
Svuda gde je Afrodita kročila raslo je bujno cveće. Vazduh je bio ispunjen mirisom. Eros i Himerot (bog strasne ljubavi) poveli su divnu boginju na Olimp. Bogovi su je gromko pozdravili. od tog doba među bogovima Olimpljanima živi zlatna Afrodita, večno mlada, najlepša među boginjama."

Više o celoj grčkoj mitologiji, ovde.  

Komentari