Yahti.com ^2.0 All-inclusive aranžman za savremeni um

Bicikl, pa Kjoto

Na Povlenu se od danas do kraja jula održava medjunarodni volonterski biciklistički kamp koji će okupiti deset učesnika iz Rusije, Češke, Francuske, Poljske, Španije i Srbije, izveštava Radio Patak. Predstavnici organizatora, Drustva istraživača “Vladimir Mandić Manda”, Speleološkog kluba “Tribuca” i ekološkog  društva Grinbajk, kažu da je cilj ovog kampa promovisanje venca Valjevskih planina, popularizacija maunti bajk sporta i približavanje ovog sporta mladima, ne samo Valjeva, nego i Srbije.

***

U Češkoj postoji četiri miliona bicikala u poređenju sa tri i po miliona automobila.

Svake godine Škoda proda 37 do 40 hiljada automobila dok Author, proizvođač bicikala, proda sto hiljada. Uprkos tome, grad Prag odvaja samo oko 0,02 posto svog saobraćajnog budžeta izgradnji biciklističkih staza.  Prema upravi grada, oko dva posto stanovnika Praga vozi se na posao biciklama. To je veći procenat nego u Budimpešti ili Varšavi (oba grada sa ispod jedan posto), ali znatno manje nego u Kopnhagenu, gde je oko trećine svih gradskih putovanja na biciklu.

Predlog stručnjaka za ekologiju i saobraćaj je da prestonice u centralnoj i istočnoj Evropi za uzor  koriste i svoje mnogo bliže okruženje – seoska područja i provinciju. Tako se na jugoistoku Mađarske 15 do 20 ljudi na posao i drugde prevozi biciklom. U češkim selima, prema nekim izvorima, taj procenat je skoro sto posto.
Postoje znakovi da se gradovi u regionu kreću u dobrom pravcu. Budimpešta, na primer, ima administratora za probleme u vezi sa biciklizmom u gradu, a Češka je usvojila nacionalnu strategiju za biciklizam baziranu na britanskom modelu.

***

I, šta još?

«Prvo mesto u svetu po učešću bicikala u saobraćaju drži švedski grad Vasteraks (33 odsto), sledi Ferara (31 odsto), Kembridž (27 odsto), Bazel (22 odsto), Amsterdam (20 odsto) i tako redom,» piše Ekonomist u novembru 2005.

Sledi zaključak koji bih rado predložila kao lični/organizacijski/gradski manifesto:

«Ljudi ne čekaju skrštenih nogu da im Protokol iz Kjota pročisti gradski vazduh, niti da cene benzina nekim volšebnim putem počnu da padaju. U Beogradu je moguće voziti bicikl samo po zonama bez saobraćaja dva-tri puta godišnje, inače bi biciklisti padali mrtvi u oblacima izduvnih gasova. Ozbiljna politika se ogleda i u tome, a ne samo u cenjkanju sa Crnom Gorom i Kosovom, hoće li ostati u zajednici sa nama ili ne.»

Inače, U Beogradu, na Andrićevom Vencu, postoji pomalo stilozovan držač za bicikle koji su gradu poklonili Japanci krajem devedesetih. Nisam videla da ga je iko ikad iskoristio. Slično je i sa novopostavljenim 'parkiralištima' Grada za bicikle i male motore.