Yahti.com ^2.0 All-inclusive aranžman za savremeni um

Goodbye Teens

OK, normalno je da se muzički ukus konstantno i nepovratno menja, što čini da Vam ono na šta bi potpuno odlepili pre 15tak godina sada zvuči, well, skoro smešno. Ipak, ima tu jedan mali bug. Iako se ukus menja, after taste ostaje - često je dovoljan jedan rif, jedan pasaž, jedna tema da pomislim to je to, ovo je stvarno dobro. U slučaju Bloc Party-a to je bio rif sa početka karijere, Helicopter. I tako, bez preslušavanja drugog, uvek kritičnog, albuma odlučih da brata i sebe počastim koncertom od koga nisam očekivao ništa više od dobrog prašenja, zaraznih gitarskih rifova i brzih ritmova.

U medjuvremenu sam saznao da sve što je bilo dobro na prvom nedostaje drugom albumu: energiju je zamenilo pametovanje, zanos je zamenjen za osećajnost, sirovosti u zvuku više nema - ukratko, potpuni promašaj. A koncertno izvodjenje, još gore. Mogu da skapiram neuigranost kada su u pitanju komplikovanije muzičke forme, ali bubnjar koji greši na relativno jednostavnim ritmovima savremenog popa je, za moj ukus, ipak previše. Ako se tome dodaju šestominutne udav-balade-epopeje i basista koji "svira" ksilofon... you get the picture. A klinci okolo vrište, zadovoljni. Ono što sam zapravo hteo da kažem je da, po ko zna koji put, iznova shvatam da nisam više tinejdžer. Ili su, možda, današnji tinejdžeri mnogo tunjaviji nego što smo to mi bili (a ja sam jos uvek tinejdžer)? Kako god, Bloc Party - ciao!

Komentari