Yahti.com ^2.0 All-inclusive aranžman za savremeni um

Iron&Wine, Calexico - Live in Stockholm 30.04.06

Vetrovit dan, prestonica Skandinavije, Stockholm, neuobičajena gužva na ulicama, praznična atmosfera, 60. rođendan kralja Carla XVI Gustava. Plavo-žute zastavice, kolega Francuz i ja, piva u pubovima prestonice, razgovori o prednostima života u velikom gradu. Blago opijanje u isčekivanju večeri koja stiže sa istoka i zvezda večeri koje stižu sa zapada. Iz Tucson, Arizona-e, da budem precizniji...

Potrebno je pet sekundi po ulasku u skoro pun Berns klub da shvatim da me čeka posebno veče. Prostor je apsolutno savršen, stari teatar, sve sa balkonima, odlične akustike, kapaciteta oko 1200 ljudi. Probijamo se do šanka, na bini su Iron&Wine. Odjednom tišina i počinje magija.

Iron&Wine, meni bar tako izgleda, nastavljaju tradiciju velikih "zaboravljenih" američkih bendova. Prelepe pesme, sa magičnom ali tamno obojenom atmosferom, anđeoski prateći vokal i harizma vođe benda čine da publika u apsolutnoj tišini prati pesme, svaku nagrađujuci sve većim aplauzom. Tenzija raste i kada se na bini pojavljuju članovi Calexica, koji se pridružuju sastavu Iron&Wine, i zajedno izvode par numera sa zajedničkog EPa In the Reins, koncert uzima drugaciji pravac. Iron&Wine dobijaju iskren i snažan aplauz dok silaze sa bine, koju pripremaju za nastup Calexica. Pravac šank.

Na zalost, u Stockholm smo dosli iznajmljenim kolima, a kraća slamka u mojoj ruci znači pivo za kolegu, a enegertski napitak za mene. Dok, ne bez gunđanja, ispijam to sranje (koje treba da mi da krila, yeah right...) pokušavam da zamislim kako će uživo zvučati novi materijal, koji jedva da sam stigao da preslušam. Prisećam se priče prijatelja, koji je sa ekipom prošle godine prevalio put od Beograda do Pule kako bi tamo gledao Calexico, i njegovog oduševljenja.

I počinje. Prvo solo nastupom gosta iz Mexica, Salvador Durana, trubadura sa silovitim glasom, koji donosi prizvuke flamenka. A onda, zaista počinje. I ne zaustavlja se. Traje, menja se, pleše, plače, voli, boli, znoji se, usporava se, ubrzava se, distorzira se, zavija, nestaje u jari nad pustinjskim peskom, vraća se silovito kao vodopad, razliva se svuda po nama. Ređaju se pesme sa starijih, ali i sa novog, drugačijeg Garden Ruin albuma, poznate melodije, gitare, trube, harmonika, kontrabas.

Na velikom platnu, iza članova benda, menjaju se projekcije, slow motion crno-beli filmovi, zavodljive slike žena sa juga, kola koja jure kroz noć, vatromet. Igramo svi, smejemo se, osećaj je zaista neverovatan i nakon nepuna dva sata (zar je prošlo toliko?!) Calexico napusta binu i ostavlja publiku koja ne prestaje da aplaudira, zatim skandira, zatim buka raste do potpuno neslućenog nivoa i ... bis! Minas de Cobre, Guero Canelo (koja se na opšte oduševljenje pretvara u Manu Chao tribute). Na bini se Calexicu pridružuju i članovi Iron&Wine i zajedno sa Salvadorom Duranom izvode, predivno, In the Reins. I tu je kraj. Tri sata nakon početka. 

Zadovoljno se smešimo dok izlazimo u vetrovitu  severnu noć, nalazimo parking kaznu ispod brisača iznajmljenog auta, ali nam se jebe za istu. Nakon ovakvog koncerta Zemlja ponovo izgleda kao ok mesto i bilo bi potrebno mnogo više da pokvari dobro raspoloženje od jedne obične kazne za parkiranje.