Yahti.com ^2.0 All-inclusive aranžman za savremeni um

Lovely: Learning Language

Kad bih mogla, ja bih se samo bavila učenjem jezika. Ne sa ciljem da postanem neki extra jezički stručnjak, da znam najfinije finese, ili pišem poeziju na tom nekom jeziku. Noop. Mislim na učenje da znam koliko mi treba, srednje ka dobrom.

I učila sam jezike, nije da nisam.
Engleski, od petog razreda, počneš sa dilemom da li si grill ili girl, i kako to da je hide and seek žmurke kad su to dve reči, a ovde jedna? Posle u srednjoj školi, bilo je svega, od nekih suviše upečatljivih likova da bi bili u stanju da te ozbiljnije nauče jezik, do ekstra Zoke, sa kojom se srednja škola pretvorila u učenje engleskog, što je bilo ok, prvo jer sam bila prevodilački smer, a drugo, iako su predmeti koje učih bili načelno zanimljivi, profesori su bili nedovoljno obdareni da ih ipune nekim životom.

Na Filozofskom je praksa bila da te tokom ta tri semestra provuku kroz tri zahtevna gramatička kolokvijuma + prevođenje jedne stručne knjige. Mislim, ono, uzmeš knjigu i prevedeš, a ona ti je na ispitu negde otvori, i ti pričaš.

Od kad sam otišla u inostrantvo i studirala na engleskom, cela stvar je postala mnogo opuštenija, kao neko prirodno okruženje.
Ali me zato godinu dana boravka u Poljskoj, dva semestra časova poljskog, i relativna sličnost jezika nisu osposobil za neku veću priču od one u prodavnici ili pošti. Vremenom sam i to zaboravila.

U srednjoj školi učila sam i latinski, tri godine. Per aspera ad astra.

I francuski.

Il a mis le cafe  
Dans la tasse   
Il a mis le lait  
Dans la tasse de cafe  
Il a mis le sucre   
Dans le cafe au lait  
Avec la petite cuiller  
Il a tourne    
Il a bu le cafe au lait  
Et il a repose la tasse  
Sans me parler  

Posle sam još dve godine išla u Jovanovu da doučim, i bilo je ok, ali u Francusku nikad nisam išla. Sad čitam poneki tekst/naslov u web izdanjima novina, i to je to. Sposobnost da ga pričam je skoro nestala kad sam prešla na italijanski. Ali, francuski je izgleda takav jezik da brzo zamire u glavi (a sporo se u nju smešta). Kad je pre nekog vremena Kiko doveo jednog Francuza u Beograd, probao je da nas nekoliko (i sebe) ubaci u govorenje francuskog, ali bezuspesno.
Italijanski sam u Italiji naučila u rekordnom roku, i nema teorije da ga zaboravim, pošto neću, jel'.
Kad sam bila klinka, ujak me učio arapski, kad se vratio iz Iraka. Sećam se selamalejkum-alejkumselam.

***
Što se tiče Srbije en general, reklo bi se da dosta (relativno) mlađih ljudi zna engleski, to često pominju i stranci koji ovamo dolaze, a verujem da je dobrim delom povezano sa time što se ovde ne nasnimava srpski na strane programe, kao u većem delu Evrope. Nisam, međutim, uspela da nađem nikakve podatke, sve pretrage su završavale na nekim tekstovima 'kakvi smo mi Srbi' ili kako je teško onima koji ne znaju strane jezike. No, koliko je takvih, ja ne nađoh.

No, pretpostavljam da bi svako istraživanje pokazalo da smo izuzetne poliglote, ne samo u srbiji, nego i i drugim zemljama bivše Jugoslavije, pošto svi svima znamo jezike. Milina. A kako tek dobro deluje u CiViju...

Kada je reč o EU,  istraživanje Eurobarometra objavljeno početkom godine kaže: "56% of citizens in the EU Member States are able to hold a conversation in one language apart from their mother tongue (...). With respect to the goal for every EU citizen to have knowledge of two languages in addition to their mother tongue, 28% of the respondents state that they speak
two foreign languages well enough to have a conversation. This is especially the
case in Luxembourg (92%), the Netherlands (75%) and Slovenia (71%). 11% of the
respondents indicate that they master at least three languages apart from their mother
tongue."

I tako.

Ja bih jedno oživljavanje francuskog na terenu, onda španski, gde je španski tu je i portugalski, rumunski nije problem posle svih tih romanskih varijeteta, a za ovo ostalo, videćemo.

Najveću averziju imam prema ruskom. Tako se pogodilo, sticajem okolnosti. 

Komentari