Yahti.com ^2.0 All-inclusive aranžman za savremeni um

Put put, put za jug

Slobodno, bez vremenskih i drugih ograničenja, sa saputnikom ili više njih krstariti zemljom, to mi je oduvek zvučalo kao odličan provod. Šta bi falilo i jednom omanjem karavanu od dvoja-troja kola i nekih 7-8 ljudi? Naravno, naravno da ništa!

Ovog puta nas je bilo dvojica, i putovali smo na jug, i trajalo je dva dana.

Putem M4 (poprečna veza sa zapada na istok Srbije, promenljivog kvaliteta i staromodne trase) stigli smo do Topole, gde je naša kraljevska dinastija podigla porodični mauzolej i još par zanimljivih objekata. To brdo zove se Oplenac.

U lokalnom hotelu služe masnu supu i retku kafu, ali se utisak drastično poboljšava čim se krenusmo penjati na vrh, do crkve. I sam prilaz iz grada ka imanju Karađorđevića je prikladan i jako simpatičan - to je lepa ulica pod nagibom sa drvoredima i predratnim vilama; pravo bi zadovoljstvo bilo živeti u ovakvom komšiluku, pomislih u svom romantičarskom maniru.

Enterijer crkve kompletno je urađen u mozaiku, i to izgleda tako bogato i raskošno, raznobojno, sjajno, a tehnički, tj zanatski perfektno... Stvarno izvanredno. 

Ulaznica ujedno može poslužiti i za još par muzeja (Kuća Karađorđevića, Vinogradareva kuća itd), tako da je samo dolazak do Topole i Oplenca (i eventualno obližnjeg Orašca) sasvim dovoljnan za celodnevni izlet.

No, nama je bilo vreme da krenemo dalje - preskočismo auto-put, pa kroz Svilajnac i Despotovac, pravac manastir Manasija (Resava), zadužbine Despota Stefana sa početka XV veka.

Ušli smo u crkvu, oduševljeni što nema nigde nikog, momentalno se bacivši na fotografisanje iz najluđih uglova, pipkanje, mirisanje, proučavanje fresaka. Posle nekih pola sata, kad smo ušli u souvenir shop, te žene su nas malo čudno gledale - jer, imaju četiri kamere negde ušuškane koje prate sve što se u crkvi dešava.

Ostatak dana proveli smo u Nišu. Ako ste u prilici da tu ručate/večerate, obavezno idite u Kazandžijsko sokače, u kafanu "Kod Rajka" na rebarca sa kajmakom, o-ba-ve-zno! I preporučam Skopsko pivo, i gledanje svetskog prvenstva na video-bimu u nekom od stotinu kafića, i uživanje u Kakinom prvom golu na istom tom prvenstvu, i tako to.

Noćni, pijani pogled na Niš iz hotela na brdu iznad grada prikazan je na ovoj slici.

Drugi dan se sveo na vožnju kolima do Vranja i onda nazad na sever, slušanje najopskurnijih radio stanica koje puštaju žive nastupe kojekavih cajki i Tarmi Rićmija, svraćanje u Ćupriju na ručak, i tak. Opuštenih, neobaveznih, veselih 850 km ostalo je za nama.