Yahti.com ^2.0 All-inclusive aranžman za savremeni um

Smoke Art

Sećam se ove situacije: Sedimo, pijemo kafu, pušimo i smišljamo metafore na temu šta bi bila
kafa bez cigara. Poenta je da bi to bilo strašno.
Ali, vremenom smo se opametili i prestali da pušimo. (A ne kao neki).

U isto to vreme film Smoke je u tim istim našim krugovima smatran zakonom nad zakonima. "The plot of this movie, like smoke itself, drifts and swirls ethereally... This film tries to convince us that reality doesn't matter so much as aesthetic satisfaction. In Auggie's New York smoke shop, day by day passes, seemingly unchanging until he teaches us to notice the little details of life..."

Nego, ima i nešto drugo.

Na predosadnoj publicističkoj sceni Srbije pojavila se knjiga o ekonomskim aspektima duvana u Srbiji, pa još u 19. veku. Napisao ju je ekonomista Boško Mijatović. Onda je, inspirasana
knjigom, organizovana i izložba.


Novine Bestseler pišu: "Odnos Srba i duvana je intiman i strasan. Ne počinje slučajno ova knjiga srpskom narodnom poslovicom: Ženu, pušku i lulu ne pozajmljuj nikome. I u tom odnosu, Srbi, naravno, kao i u svemu drugom - preteruju. Pa, pošto ih niko ne sluša, ne ostaje im ništa drugo nego da tu svoju preteranu strast ili uludo potroše ili, u najboljem slučaju, pretvore u umetnost. U jednoj od mnogih pesama o Marku Kraljeviću, opisan je Markov susret sa trideset Turaka s kapetanom na čelu. Marku se pušilo, pa je zatražio da mu napune lulu. Turci počeše da pune lulu, išla je od ruke do ruke, trideset kesa potrošiše a ni trećinu lule ne napuniše (...). Nema tu nikakvog preterivanja koje Marku ne priliči, osim što mu je narodni pevač pripisao svoju strast za duvanom, koji u Markovo vreme ni u Srbiji ni u Evropi nije postojao."