Yahti.com ^2.0 All-inclusive aranžman za savremeni um

Walk the Line

Od Trude smo juče nabavili Walk the Line, film o Džoniju Kešu.

Otkako više nisam mali bata, čak ni student, već odgovoran, zaposlen i užasno zauzet čovek i tata, prestao sam previše da zakeram i tražim ne znam šta od filma; makar bio i samo vizuelno atraktivan / ne preterano glup / držač pažnje,  ja ću reći da je film "Onaaako. Nije loš".

Eto u takvom vrednosnom sistemu i pod tim okolnostima, kad smo konačno seli ispred svojih 74cm po dijagonali i čim je player decodirao divX i pronašao titlove, film je pola posla na dopadanju već odradio. Poturio sam još jedan jastuk iza leđa i pripalio.

Sumornu zatvorsku atmosferu koju nam tokom uvodne špice reditelj dočarava mračnim, pokislim detaljima počinje da probija udaljeni odjek uzavrele mase zatvorenika, pred koju će za koji trenutak izleteti Džoni Keš. Za tu scenu sa koncerta koji se odigrava1968, kojom prilikom je i snimljen živi album, međutim, moraćemo da čekamo ceo film - sve što je u njemu ispričano se, zapravo, odnosi na period od 1955 do tada.

Odmah ću da kažem, film mi je o-kay. Svideo mi se Joaquin Phoenix, više nego Reese Witherspoon. Nije mi se svidelo, međutim, što je priča ispala ljubavna, mnogo više nego muzička, autorska. Ne vidimo odakle to Džoni crpi inspiraciju, kad stvara, kako pravi pesmu - ništa od toga. Zatičemo ga samo na koncertima, gde briljira, ali doći do toga, to je prava tema koja bi (bar mene) interesovala.

Ovako, odgledao sam film kojem na IMDB skali dajem 7 i stavljam ga u MyMovies, što znači:

a) može ponovo da se gleda, ne treba ga propustiti kad jednom bude na TVu;
b) dobro spakovana, lepo izgledajuća celina;
c) u manjoj meri inspiriše, nedorečen

ps. za znatiželjne - u filmu je ispričano štošta, o da... kako Džoni odrasta, kako mu strada brat, loši odnosi sa ocem, odlazak u vojsku u Nemačku, žena, deca, siromaštvo, skoro bezizlazna situacija u koju je morao zapasti, da bi se konačno suočio sa sobom. Zapravo sa vlasnikom studija, koji ga dovodi do suštine onoga što treba da bude njegova muzika.

Od tog trenutka pa nadalje, Džonijeva karijera je u vrtoglavom usponu - turneje, top-liste, ugovori, opijanja, tablete, višegodišnja opsednutost pevačicom Džun Karter, sa kojom je često zajedno nastupao, i sa kojom se konačno i oženio tamo negde krajem šesdesetih i sa kojom je živeo narednih 35 godina.