Yahti.com ^2.0 All-inclusive aranžman za savremeni um

Život na seminarima

Od Salcburga nekad, do Komoa sad, u knjigama. Od Ohrida do Oksforda, od Temišvara do Mišljenica, od Plovdiva do Bremena, od Sarajeva do Oradee, od Lođa do Barselone, u životu. Seminari imaju mnogo dobrih strana i po neki sitan defekt, radi jačeg utiska.

Negde u srednjoj školi pročitala sam prvi put 'Neko vreme u Salcburgu', Jovana Ćirilova. Od tada pa nadalje, to je jedna od mojih omiljenih knjiga.

Uživao je što se oseća slobodan. bio je bačen među nepoznate ljude, i mogao je sebe da stvara za druge kakavgod sebi padne napamet.
I to je učinio.
Pravio se sada
veseliji, a bio je uvek pomalo zabrinut, pored sve prividne veselosti
površniji, a bio je uvek lažno temeljan, kao živa opomena svojim prijateljima koji su bili lakomisleni i brzopleti,
lepši, a bio je uvek pomalo umoran, sa podočnjacima od nespavanja i pubertetske brige za svet koji je smatrao svakavim.
Naročito mu je bilo stalo da zbunjuje ove ljude iz dalekih zvučnih prestonica utiskom da je u većoj meri građanin sveta nego oni. Znao je da time, pred sobom, ispoljava vrlo tužno svoj provincijalizam, ali nije mogao da se uzdrži da zapanjuje sve oko sebe nesvakidašnjim i retkim znanjima. 

Tako, planirala sam da ću, čim dođe vreme, i sama na stimulativna intelektualno-zabavna putovanja, ali sam studirala na pogršnom fakultetu, u pogrešnoj zemlji i vremenu, pa nisam.
Dok  se nisu otvorile karte.

I onda su tu  bili toliki doživljaji. Vezani za gradove i sela gde su se dešavali. Za aerodrome. Za stvari koje se dešavaju, a ne bi trebalo. Najviše za ljude, od kojih su neki skandalozni, na sve moguće načine kakve ne srećeš u regularnom životu. A neki su najsjajniji, i takođe ih ne srećeš kad živiš na jednom mestu u jednom životu. Najmanje za sama predavanja, sem kao korisni vodiči za to čime se u stvari ljudi bave i kako. Tu su i detalji, slike, i doživljaji koji se baš i ne pričaju na ovakvim mestima. Uostalom, većina toga ima značaj uglavnom za te osobe i taj kontekst, a van toga je takoreći neprepričljiva.

Dok ne dođe pisac. Kao npr. Srđan Valjarević.

Posle utakmice sam sreo Brendu u hodniku vile, vraćala se sa koncerta. Prišla mi je. Bila je ljuta i nervozna.
'Ej, jel' ima ovde nečeg drugog, bilo čega, osim ovih koncerata, i ovih ljudi koji mi ubijaju mozak?' pitala me je.
'Ima, naravno'.
'Što si pobegao s ručka i ostavio me tamo?' pitala je.
'Čuvam svoj mozak', rekao sam.
Poveo sam je sa sobom. Spustili smo se u Belađo, kod Augusta i Luiđija u 'Sport' bar, da joj pokažem dva brata blizanca koja ne prestaju da se svađaju. Upoznao sam ih sa Brendom. (...) Brenda je bila jedina žena za šankom, i uopšte, jedina žena u tom baru. Pošto je 'Inter' pobedio, bilo je veselo, i bučno. 

 

Komentari